Веб локације лажних вести: Све већи проблем и шта то значи у данашњем свету

Популаран сарказам на интернету је – „Ако је онлајн, мора да је истина“. Пре неколико деценија, интернет је био веома цензурисано место, где би све што би се појавило вероватно било са неког ауторитетног сајта. То поверење које су људи изградили на интернету током времена се наставља до данас.

Веб локације лажних вести

Слобода штампе(Freedom) је постала дебата(Press)

У парламентарном систему, штампа се назива 4. сталеж демократије после законодавне(Legislature) , извршне(Executive) и судске власти(Judiciary) . Ово је титула коју заслужује, јер док сви други механизми могу да пропадну, људи, њихова свест и заинтересовано јавно мњење не могу.

Јавност има свако право да остане добро информисана, и стога је скоро свака нација широм света (осим неколико изузетака) наложила слободу штампе(Press) . Медији и штампа немају ништа мању моћ од било којег другог сталежа демократије. Они могу покренути протесте, променити владе и манипулисати законом на дужи рок.

Међутим, уз огромну моћ долази и огромна одговорност. Ако медији прибегну коруптивним праксама или постану пристрасни према одређеној особи или идеологији, то би могло разбити темеље демократије, јер људи могу формирати погрешна мишљења.

Како су се медији мењали током времена?

Када је важност медија била суштинска дебата 1900-их, она је била ограничена на новине или писану штампу(Press) уопште. Временом је прешао на телевизијске медије, а сада је све о онлајн медијима, друштвеним медијима и медијима заснованим на телефонским апликацијама.

Док организације са признатим ауторитетом још увек раде на другим облицима, онлајн медији и друштвени медији остају углавном нерегулисани.

Друштвени медији имају огроман утицај на млађу генерацију јер већину свог времена проводе на сајтовима друштвених мрежа. Стога већину својих вести читају у својим фидовима када су пријављени на Фејсбук(Facebook) или Твитер(Twitter) .

Шта год да се тамо види, вероватно ће бити схваћено као истина. Међутим, друштвени медији су у приличној мери израз индивидуалног мишљења које је обавезно пристрасно. Али чак и више, то је центар за маркетиншке пропагандне вести. Можда није тако лако бити преварени лажним вестима уопште када се претражују путем претраживача, али друштвени медији их чине непрепознатљивим.

Лажне вести против сатире

Једна ствар је сатира, где је намера писања лажних вести хумор. Помиње се као одрицање од одговорности да је прича лажна, а понекад је то видљиво из наслова. Међутим, лажне вести су другачије. Када користимо реч лажне вести, то значи пропаганду, преваре, дезинформације, итд. Прерушене у праве вести, ширене са намером да преваре људе.

Веб локације са лажним(Fake) вестима на интернету се претварају да су ауторитети и понекад називају своје веб странице сличним познатим брендовима ауторитета за вести. На пример. Блоомберг.ма(Bloomberg.ma) да имитира Блоомберг.цом(Bloomberg.com) . У многим случајевима, лажна веб локација је копирала све, од логотипа до структуре сајта.

Захваљујући револуцији друштвених медија, веб странице лажних вести сада имају огроман приступ јавности. Они намеравају да уздрмају темеље демократије. На пример. Многи веб-сајтови са лажним вестима су се појавили током председничких избора у САД(US Presidential Elections) 2016. како би се приклонили политичким партијама.

Претеране вести

Једна ствар која је примећена током америчких председничких избора(US Presidential Elections) 2016. је да су медији постали поларизовани са различитим медијима који пишу вести пристрасне према различитим политичким партијама. Стандард добрих вести је покривање вести од значаја и постављање критеријума приоритета. За било коју вест да се покрије, треба извести обе стране приче.

Преувеличане вести би значиле да се не извештава део главне вести и преувеличава шта год се каже да иде у прилог некој личности или идеологији. Како кажу, полуистина је гора од потпуне лажи; преувеличане вести су штетне за праву демократију.

То би могло бити горе од вести објављених на веб локацијама са лажним вестима јер би читалац могао слепо да верује у то с обзиром да је објављено на ауторитетном сајту.

Врсте веб локација са лажним вестима

  • Коришћење имена сличних онима познатих брендова вести(Using names similar to those of known news brands) : Ово је нешто што је урађено са скоро свим познатим веб локацијама за вести. Власник веб локације би направио дупликат веб странице са сличним логотипом и мало другачијим именом. Понекад су лични подаци власника веб локације скривени из базе података на мрежи. Намера је да се читаоци натерају да верују да су информације објављене на овим лажним вестима са ауторитетног сајта који имитирају.
  • Креирање пристрасних политичких веб-сајтова(Creating biased political websites) : Снажна сврха многих веб-сајтова са вестима је да пристрасују политичко мишљење у корист одређене странке. То је зато што политичке странке представљају политичка мишљења која могу фаворизовати или бити против одређених заједница и њихових интереса. У многим земљама политика је огромна лудница и стога људи креирају веб-сајтове са вестима који у великој мери фаворизују одређена политичка мишљења.
  • Веб локације за мамце за кликове(Clickbait websites) : Осим ширења пропаганде, финансијски приноси су разлог за процват толиког броја лажних веб локација. Вести које пишу су управо оно што верују да људи желе да читају. Када људи отворе своје сајтове и проверавају огласе, то помаже власницима веб локација да остваре приход.

Листа лажних вести

Листа је бесконачна и вероватно је лансирано онолико нових веб сајтова са лажним вестима колико и угашено. Оно на шта треба да обратите пажњу да бисте идентификовали сајт са лажним вестима је његов домен. Обично копирају имена неких великих правих сајтова са вестима. Неки примери таквих веб локација су – цнн-трендинг.цом, блоомберг.ма, друдгеРепорт.цом.цо, усатодаи.цом.цо, васхингтонпост.цом.цо, итд. Због тога је важно да научите да уочите лажне вести(spot fake news sites)(spot fake news sites) .

Мере за контролу сајтова са лажним вестима

Сваки веб-сајт са вестима има два начина да допре до маса. Први је да буде одобрен за Гоогле вести(Google News) или Бинг вести(Bing News) и рангиран за њихов претраживач. Исто је и са другим претраживачима. Међутим, ово је тешко због строгих критеријума квалитета и праћења. Други метод је да дођете до људи путем друштвених медија као што су Фејсбук(Facebook) и Твитер(Twitter) . Од недавно, Фацебоок(Facebook) је увео опцију пријављивања лажних вести и Твитер(Twitter) би ускоро могао да прати тренд.

Упркос законима који помажу слободи штампе, лажне вести су нелегалне у већини земаља. Стога, како би спречиле даље ширење проблема, многе земље се удружују како би унакрсно проверавале лажне вести.

Европска комисија(Commission) доприноси више средстава за проверу лажних вести. Немачка(Germany) успоставља центар за праћење дезинформација. 17 редакција у Француској(France) такође се удружују са Фејсбуком(Facebook) и Гуглом(Google) како би превазишли проблем.

The human tendency is to immediately share something if the ‘news’ is something the person likes or wants to be true! But before sharing indiscriminately, we as users must fact check all the news available online by comparing it with what all has been published on authority websites.



About the author

Ја сам софтверски инжењер са више од 10 година искуства у области Виндовс инжењеринга. Специјализовао сам се за развој апликација заснованих на Виндовс-у, као и за хардвер и звучне драјвере за Мицрософт-ов оперативни систем Виндовс следеће генерације, Виндовс 11. Моје искуство у прављењу Виндовс апликација чини ме посебно вредним средством за сваку компанију која жели да развије иновативне технолошке производе.



Related posts