Сурфери против власника веб локација против блокатора огласа против рата против блокатора огласа

У овом посту ћемо видети како корисници користе блокаторе огласа за блокирање огласа, власници веб локација користе алате за откривање скрипти Адблоцк(Adblock) користећи Анти-АдБлоцкерс(Anti-AdBlockers) , а неки веб сурфери користе други софтвер да блокирају откривање Адблоцк(Adblock) -а помоћу онемогућавања скрипте(Script) . Куда води овај сукоб? Да ли је модел бесплатног интернета(Internet) какав данас познајемо спреман за прелазак на нови модел? Претња од АдБлоцк(AdBlock) - а је веома стварна и могла би да промени бесплатни Интернет(Internet) , какав данас познајемо.

Цена бесплатног интернета

Ништа на овој планети није бесплатно. Многи од нас претпостављају да је Интернет(Internet) бесплатан извор информација. Да ли је заиста бесплатно? Може ли она заиста постојати у утопијској слободној држави? У данашњем животу, нико не може да одустане од реклама – било да су у новинама, на телевизији, на отвореном или на вебу. Можете игнорисати новинске огласе, отићи на ужину када се ТВ рекламе бљескају или заслепити велике билборде на којима је Урбанија(Urbania) . Огласи су ту, а ви можете одлучити да их игноришете – али они су и даље ту, без обзира на то, немојте погрешити!

Претња од АдБлоцкера

У онлајн свету, да би подржали своје постојање, веб локације постављају огласе. Свиђало се то вама или не, онлајн оглашавање(Online Advertising) је индиректно финансирало раст интернета(Internet) охрабрујући вебмастере, блогере и писце да стварају садржај. Што је његов садржај био бољи, то је био већи промет, а самим тим и приход.

Неки су добро постављени огласи, а неки су наметљиви. Ненаметљиви огласи(nonintrusive ads) су обично статични и приказују се са стране, на почетку или на крају чланака.

А постоје и други попут искачућих прозора или огласа преко целе странице који вас блокирају када дођете на веб странице неких популарних веб локација са великим прометом. Можда ћете морати ручно да затворите ове огласе, а неки од њих су програмирани да поново отворе повезани прозор чак и када кликнете на дугме Затвори(Close) . Такви огласи су наметљиви огласи(intrusive ads) . Морате да напустите оно што сте радили, да затворите ове огласе. Ови огласи, који се много плаћају, могу бити веома иритантни и користе их веб-сајтови који се фокусирају на зараду више новца, уместо да вам пружају квалитетан садржај. Цена таквих наметљивих и досадних огласа може бити веома висока, каже Мицрософт Ресеарцх .

Сурфери против онлајн оглашивача(Online Advertisers) против блокатора огласа против рата издавача(Publishers War)

Аргумент за издаваче веб страница(The argument for Website Publishers)

За одржавање веб локација потребан је новац. Иако је понекад главни циљ веб странице да заради новац, постоје многи блогери који то раде само због страсти и ширења информација. У оба случаја, када сајтови постану популарни и саобраћај се повећа, постоје трошкови одржавања - ако не било шта, име домена и трошкови хостинга, за почетак. Затим долазе ауторске накнаде , СЕО, трошкови софтвера, накнаде за развој бесплатног софтвера , трошкови ЦДН(CDN) -а, трошкови веб(Web) заштитног зида и антивируса итд. Листа би могла бити бесконачна. Наравно, многи од њих су доступни бесплатно на интернету, као што је ВордПресс(WordPress)платформа за блоговање, али другима је потребан новац. Приходи на веб локацији тако помажу у подршци веб страници, власнику као и његовој породици. Сада, ако корисник посети веб локацију и бесплатно чита садржај, неки кажу да би се то могло упоредити са гледањем филма у биоскопу без куповине карте(seeing a movie in a theater without buying a ticket) !

Аргумент за интернет сурфере(The argument for Internet Surfers)

Интернет сурфер не мари за ове ствари. He/she само жели информације бесплатне и без икаквог нереда. Његов аргумент је обично : Оно што се појављује на мојој радној површини је моја ствар, а ја нисам овде да гледам ваше ужасне рекламе (What appears on my desktop is my business, and I am not here to see your crappy ads ) – не схватајући да су информације које чита некоме коштале новац за генерисање и приказивање. Постоје људи који желе информације и користе Интернет(Internet) у сврху. Од ученика преко наставника до истраживача до људи који желе да пронађу решења за различите проблеме укључујући Виндовс –(Windows –) сви траже информације на различитим блоговима и веб локацијама.

Заједница за блокирање огласа(The Ad Blocking community)

блокатори огласа без реклама

Прастара метода блокирања огласа модификацијом Хостс(Hosts) датотеке није била нешто што је свако могао да уради. Ствари су се промениле када су разни софтвери за блокирање огласа, додаци и додаци објављени као бесплатна преузимања. Почели су да постају популарни. На пример , Адблоцк(Adblock) за претраживаче, са више од 200 милиона преузимања, преузима се 170.000 пута дневно, кажу његови програмери Еиео.цом(Eyeo.com) .

Недавни извештај странице ПагеФаир.цом(PageFair.com) каже да блокирање огласа расте по стопи од 43% сваке године и да би 100% веб сурфера могло имати инсталиран неку врсту софтвера за блокирање огласа до 2018. Ова бројка изгледа претешка да се свари, поготово зато  што је ПагеФаир.цом(PageFair.com) компанија која помаже веб локацијама да идентификују колико новца губе због блокирања огласа, тако да је разумљиво да можда претерују, али то је знак који показује у ком правцу би веб могао бити креће се. Постоји и бесплатни додатак за кориснике Вордпреса(plugin for WordPress users)  који им може рећи колико процената њихових корисника(how many percent of their users) користи неку врсту блокаде огласа.

адблоцкинг-цатегори-висе

Преко 20% посетилаца веб локација општег интереса блокира огласе. Најгоре погођени сајтови су они који циљају на технички упућенију публику, као што су игре и технолошке странице попут ове. Више од 30% посетилаца ових сајтова блокира оглашавање.

But ad blocking is expected to cross 50% soon.

Онлине Адвертисерс(Online Advertisers)

Гоогле(Google) са својим производима АдВордс(AdWords) и АдСенсе(AdSense) је далеко најмоћнија компанија за оглашавање на мрежи. Гугл(Google) са тржишном капитализацијом од око 300 милијарди долара је трећи после Еккон(Exxon) -а и Аппле(Apple) -а . Године 2012. зарадио је око 44 милијарде долара од оглашавања на мрежи, од чега је 68% дошло са Гоогле(Google) -ових сопствених сајтова, 27% из његове огласне мреже и 5% из других извора. Стога су улози за Гоогле(Google) велики . Не може да види да се посао оглашавања на мрежи смањује или умире – нема шансе! Овде помињем Гугл(Google) јер је то највећа мрежа за оглашавање на мрежи.

Рат почиње(The war begins)

детектован блокатором огласа

АдБлоцкерс, Анти-АдБлоцкерс(Anti-AdBlockers) и Анти-АдБлоцкер(Anti-AdBlocker) скрипти за онемогућавање

Да би се супротставили  блокаторима огласа(Ad Blockers) , неки веб-сајтови су дошли на идеју да блокирају садржај посетиоцима који користе блокаторе огласа(blocking content to visitors who use ad blockers) . То јест, ако веб локација открије да претраживач користи блокатор огласа било које врсте, она ће дати поруку у којој се од корисника тражи да онемогуће блокатор огласа како би могли да виде садржај. Многе такве Анти-Адблоцк скрипте(Anti-Adblock scripts) су бесплатно доступне на мрежи, укључујући бесплатни ВордПресс додатак за блокирање корисника Адблоцк(free WordPress plugin to block Adblock users) -а . Постоји неколико техника за блокирање Адблоцк корисника на вашој веб локацији.

Арстецхница(Arstechnica) је пре неког времена експериментисала 12 сати блокирајући кориснике који су имали инсталиране блокаторе огласа. Сајт за упознавање ОКЦупид(OKCupid) је тражио од корисника који блокирају огласе да донирају 5 долара за подршку сајту. Не знам да ли то и даље раде, али ово је само неколико примера. Верујем да Реддит такође нуди својим корисницима искуство без огласа за малу месечну накнаду.(Reddit)

Да ли би ово могло да отвори пут за модел претплате(subscription model) ? Већ постоје неки новински сајтови и блогови који траже да платите, да бисте могли да читате даље од првог или два параграфа.

Фацебоок(Facebook) је сада проактивно предузео кораке да заобиђе блокаторе огласа и прикаже огласе, упркос томе што их корисници користе.

The game continues!

Да би се супротставили овоме, онемогућавачи скрипти Анти-АдБлоцкер(Anti-AdBlocker script disablers) сада су доступни као бесплатна преузимања за прегледаче Фирефок(Firefox) и Цхроме(Chrome) . Ови додаци за прегледач онемогућавају скрипте против блокирања огласа које такве веб локације користе и дозвољавају им да виде садржај.

Бивши Гоогле-ов је покренуо СоурцеПоинт.цом(SourcePoint.com) који обећава да ће се борити против АдБлоцкера.

Гоогле је у марту 2013. уклонио Адблоцк из Андроид продавнице. Ово је имало значајан утицај на раст корисника, кажу програмери АдБлоцк-а.(Google, in March 2013, removed Adblock from the Android Store. This has had a significant impact on user growth says the developers of AdBlock.)

The bombshell!

Корисници верују да блокатори огласа блокирају све рекламе и друга небитна звона и звиждаљке као што су траке за дељење на друштвеним мрежама, кодови за праћење итд. Али оно што је мало познато да су неке софтверске компаније за блокирање огласа почеле да прихватају накнаде за огласе на белој листи(ad blocker software companies have started accepting fees for white-listing ads) од одабраних компаније?

Случај у фокусу је веома популаран Адблоцк Плус(Adblock Plus) . Увођењем концепта „ Прихватљиви огласи(Acceptable Ads) “, сада ће бити у позицији да одлучује ко види огласе, какве рекламе и чије огласе! У спроведеној анкети, откривено је да је само 25% корисника Адблоцк Плус(Adblock Plus) - а стриктно против било каквог оглашавања. Чини се да се тако родила идеја о прихватљивим огласима(Ads)Искрено речено, Адблоцк је поставио неке строге услове за стављање огласа на белу листу. (In all fairness, Adblock has laid down some strict conditions for getting the ads whitelisted.)Штавише, треба схватити да и блокатори огласа имају трошкове да плате, да ли сте размишљали о томе? Па одакле зарађују новац? Од коришћења јединог алата који имају! Адблоцк Плус(Adblock Plus) каже да се ова накнада односи на помоћ у одржавању листе филтера.

Постоје извештаји да Гугл(Google) , Амазон(Amazon) , Мајкрософт(Microsoft) , Табоола(Taboola) плаћају да би рекламе мимо Адблоцк Плус(Adblock Plus) -а .

Гоогле(Google) и неке друге компаније су почеле да финансирају(have started funding) , делимично, АдБлоцк Плус. Плаћањем накнаде Адблоцк(Adblock) -у , они могу дозволити своје рекламе на белој листи прихватљивих огласа . (Ads)Ово је изазвало интензивну дискусију на Хацкер Невс-(Hacker News) у . Неке, а не све, рекламе неких компанија су дозвољене према белој листи. То укључује оне од Гоогле-(Google) а , Амазон(Amazon) -а , СмартСеарцх-а(SmartSearch) , гмк.фр, ливестронг.цом, фусионадс.цом, баннер.т-онлине.де, гутефраге.нет, итд.

адблоцк-вхите-лист

Two problems here as I see!

Поверење веб сурфера који користе овај софтвер за блокирање огласа је угрожено. Неки могу сматрати да(Some may feel that AdBlock has started selling) их је АдБлоцк почео распродати тако што је уновчио њихово поверење. Такви блокатори огласа ће сада одлучивати које рекламе ће његови корисници видети.

Ово би могло довести до непоштене и монополистичке праксе у свету оглашавања на мрежи. Моћна компанија могла би да плати довољно да „одржава“ белу листу таквих блокатора огласа, да дозволи сопствене рекламе и блокира огласе својих конкурената. Ко зна да би се дефиниција прихватљивих огласа(Acceptable Ads) могла временом променити!

Ad blockers could well acquire immense power in the future!

Више блокатора огласа би ушло у игру. Неки могу започети са племенитим идејама о независности, али би их ускоро могао увући неки онлајн оглашивач.

Могућа решења(Possible solutions)

Мора постојати бољи механизам који задовољава све заинтересоване, тј. издавачи садржаја, корисници веб-сајтова, онлајн оглашивачи и блокатори огласа.

Први метод који можемо да видимо је да се укључи оглашавање(opt-in advertising) . Веб локације могу да пруже корисницима функцију да изаберу врсту огласа коју би желели да виде. Иако вас агенције за интернет(Internet) маркетинг и сајтови за друштвене мреже већ прате на Интернету(Internet) како би пратили ваша интересовања, како би вам пружили релевантне огласе, процедура омогућавања корисницима да изаберу које врсте огласа желе да виде уклониће много забуне . Такву праксу имате делимично имплементирану на Фејсбуку(Facebook). Ако вам се не свиђа одређени оглас, можете га затворити и навести шта вас занима. Ову методу само треба усавршити, имплементирати од стране веб локација и представити блокаторима огласа, тако да они могу да провере у својој бази података да одлуче да ли да блокирају огласе или не. У овом случају, постаје дужност/обавеза огласне мреже да одржава базу података о корисницима и њиховим интересима како би могли да приказују огласе који су укључени. Морала би бити сарадња између веб локације и огласних мрежа да би се идентификовали интереси корисника према ономе за шта се он/она определио.

Други метод такође укључује мало истраживања. Блокатори огласа у претраживачу(Browser Ad Blockers) могу да испитају које веб локације корисник посећује. На основу учесталости посета , (frequency of visits)блокатори(Blockers) огласа могу да изаберу да дозволе оглашавање на веб локацијама. На тај начин ће помоћи и издавачима веб локација и корисницима веб локација. Први и даље може да зарађује док други зна да му се свиђа садржај и заузврат дозвољава учитавање огласа.

Скенери УРЛ адреса на мрежи(Online URL scanners) надгледају веб локације и пријављују ако нису безбедни за посету. Да ли би заједница за блокирање огласа могла да скенира сајтове и блокира огласе(scan sites and block ads) само оних који користе превише огласа, искачућих прозора итд. – и да отпусти остале који приказују разумну количину ненаметљивих огласа. Може ли то бити могућност?

АЖУРИРАЊЕ(UPDATE) : Гоогле је покренуо Цонтрибутор програм који корисницима омогућава блокирање огласа.

Ако се ово настави, нећу се изненадити ако видимо помак са бесплатног интернета(Internet) подржаног огласима какав данас познајемо, на затворену платформу која се плаћа за садржај, којом доминирају одабрани квалитетни веб-сајтови.

Док се не пронађе алтернативни модел или пословна стратегија за финансирање или одржавање „бесплатног“ интернета, онлајн оглашавање је ту да остане. Веб локације ће се оглашавати, блокатори огласа ће блокирати, веб локације могу блокирати кориснике блокатора огласа, корисници ће тада користити додатке против блокирања огласа који су сада доступни, онлајн оглашивачи ће плаћати блокаторима огласа да би њихови огласи били стављени на белу листу и тако даље.(Till an alternative model or business strategy to finance or sustain the “free” Internet is found, online advertising is here to stay. Websites will advertise, adblockers will block, websites may block ad-blocker users, users will then use the anti-ad-blocker add-ons now available, online advertisers will pay adblockers to get their ads whitelisted, and so on.)

Питања(Questions)

1) Да ли ће компаније које се баве софтвером за блокирање огласа понашати етичко ако би прихватиле новац и дозволиле „прихватљиве огласе“?

2) Да ли бисте као корисник добровољно онемогућили свој блокатор огласа за неке сајтове или ставили неке сајтове на белу листу, на пример, овај(this one) ?

дозволи-огласе

Били бисмо вам захвални ако бисте одлучили да ставите ТхеВиндовсЦлуб.цом на белу листу и подржите нас.

3) Да ли ће доћи дан када компанија као што је, рецимо, Гоогле(Google) купи, рецимо, популарни блокатор огласа као што је АдБлоцк(AdBlock) ? Било би моћно оружје у рукама Гугла(Google) да селективно дозволи само сопствене огласе и угуши конкуренцију.

It’s too early to speculate, and we will have to wait for Time to unravel events!

До тада, уживајте у овом стрипу Тецх Оф Јои(Tech Of Joy) он тхе цасе за коришћење (или некоришћење) блокатора огласа(The case for using (or not using) an Ad Blocker) .

Ажурирано 15. септембра 2019.

Уз доприносе Аруна Кумара(With inputs from Arun Kumar)



About the author

Ја сам веб програмер са преко 10 година искуства у раду са прегледачима Фирефок и Гоогле Доцс. Специјалиста сам за креирање једноставних, али моћних онлајн апликација, и развио сам веб-базирана решења за мала предузећа и велике организације. Моја база клијената укључује нека од највећих имена у пословању, укључујући ФедЕк, Цоца Цола и Маци'с. Моје вештине као програмера чине ме идеалним кандидатом за било који пројекат који треба да се заврши брзо и ефикасно – од развоја прилагођених веб локација до креирања робусних маркетиншких кампања путем е-поште.



Related posts