Ако сте икада наишли на поруку на рачунару или другом уређају која вам говори да су вам потребне веће привилегије, наишли сте на потребу за „роот приступом“.

Оперативни системи морају успоставити равнотежу између омогућавања корисницима да раде оно што треба, али без допуштања да забрљају цео систем. У добру и злу, када имате „роот приступ“ рачунару, имате кључеве краљевства.

Оперативни системи су као лук

Оперативни системи ( ОС^(OSes) ) имају слојеве, баш као и лук. Међутим, за разлику од лука, оперативни системи имају језгра.

Кернел је најнижи слој језгра оперативног система. Овај део оперативног система разговара директно са хардвером рачунара. Кернел је прва ствар која се учитава када ваш рачунар учита оперативни систем. Кернел увек остаје у РАМ-^(RAM) у . Ако кернел крене по злу, рачунар ће се срушити. То је најкритичнији део оперативног система.

Око кернела налазе се различите компоненте ОС-а као што су систем датотека, драјвери уређаја, интерфејси за програмирање апликација^{(Application Programming Interfaces)} ( АПИ^(APIs) ) и кориснички интерфејс^{(User Interface)} (УИ). УИ је део који повезује вас, корисника, са свим оним компонентама ОС-а које раде у позадини.

Већини корисника је потребан приступ само неким компонентама ОС-а, и то само у различитим размерама, због чега оперативни системи имају нивое „привилегија“.

Основе привилегија ОС

Као иу стварном животу, поседовање одређених привилегија у оперативном систему значи приступ стварима које корисници са нижим привилегијама немају. Приступ се може ограничити на неколико начина. Уобичајено ограничење је приступ систему датотека. Можда имате привилегије „читања“ само када су у питању одређени подаци, што значи да можете отворити те датотеке и прочитати их, али их не можете ни на који начин променити. Да бисте то урадили, требале су вам привилегије „писања“.

Неки типови података вам можда уопште не дају привилегије „читања“. На пример, не бисте желели да јавни рачунар корисницима даје приступ подацима које само особље треба да види.

Остала уобичајена ограничења односе се на подешавања рачунара и инсталацију софтвера. Користећи различите нивое привилегија, корисници могу бити спречени да инсталирају или уклоне апликације и мењају ствари попут позадине система.

Имати роот приступ^{(Root Access)} је највећа^(Highest) привилегија

Имати „роот приступ“ значи имати највећу могућу привилегију на рачунару. Ниједна датотека или подаци нису скривени од вас. Роот корисници могу да промене било који аспект оперативног система.

Свака апликација коју роот корисник покреће са истим привилегијама може да уради све што роот корисник може. Роот приступ је неопходан за решавање многих проблема и опште одржавање рачунара.

Други термин за роот корисника је „администратор“, иако у неким случајевима администраторски налог може имати нешто ниже привилегије од роот налога, у зависности од оперативног система и начина на који су ствари посебно конфигурисане. У већини случајева, привилегије администратора и роот привилегије су заменљиви термини.

Нивои привилегија корисника за Линук

Линук и други оперативни системи „ слични Унику^(Unix-like) “ имају специфичан приступ роот налозима. У Линуку^(Linux) увек постоји бар један роот налог који се креира када први пут инсталирате оперативни систем. Подразумевано, овај налог није кориснички налог намењен за свакодневну употребу. Уместо тога, кад год обичан корисник треба да уради нешто што захтева роот приступ, мора да обезбеди корисничко име и лозинку, што привремено подиже привилегије да би извршио задатак, а затим се враћа на нормалне нивое привилегија корисника.

Користећи Линус терминал^{(Linus Terminal)} , интерфејс заснован на тексту, корисници могу да користе команду „судо“, што је скраћеница од „суперусер до. ” Свака^{(” Any)} команда која следи судо извршава се са роот привилегијама и мораћете још једном да унесете лозинку.

Нивои привилегија корисника^{(User Privilege Levels)} за Виндовс и мацОС

Годинама је Мицрософт Виндовс^{(Microsoft Windows)} имао опуштенији став према роот привилегијама. Примарни кориснички налог је такође био администраторски налог, што значи да сте морали ручно да мењате ствари ако желите исти ниво инхерентне безбедности од Линук^(Linux) приступа.

У модерним верзијама Мицрософт Виндовс^{(Microsoft Windows)} - а, радње које захтевају администраторске привилегије ће покренути промпт за контролу Виндовс корисничких налога^{(Windows User Account Control)} ( УАЦ^(UAC) ) и мораћете да наведете лозинку администратора. Такође можете покренути одређене апликације са администраторским привилегијама. На пример, можете покренути командну линију^{(Command Prompt)} или Виндовс терминал^{(Windows Terminal)} са администраторским привилегијама и нећете морати да уносите лозинку за дужину сесије више пута.

Аппле-ов мацОС је, као и Линук^(Linux) , оперативни систем сличан Уник-у и захтева повећање привилегија по операцији кад год покушате да урадите нешто ван редовне употребе. У мацОС-у ћете приметити мале иконе закључавања, које вам омогућавају да откључате системске поставке лозинком роот корисника, а затим их поново закључате када завршите.

Подразумевано, мацОС је мало агресивнији са дозволама од Виндовс-^(Windows) а . На пример, ако апликација треба да приступи подацима на преносивом диску, мацОС ће вас питати да ли је то у реду први пут.

Роот приступ на Андроид телефонима

Већина људи који нису системски администратори први пут се сусрела са идејом „роот приступа“ или „роотирања“ у контексту Андроид^(Android) паметних телефона и таблета. Иако је Андроид^(Android) оперативни систем отвореног кода, скоро сви произвођачи Андроид телефона као што су ^(Android)Самсунг^(Samsung) и ОнеПлус^(OnePlus) не дају својим корисницима роот приступ својим телефонима. Уместо тога, они имају посебне корисничке налоге који не могу да добију приступ ниског нивоа хардверу телефона. Дакле, за разлику од рачунара, не можете да промените оперативни систем на свом Андроид^(Android) телефону или да извршите промене система које произвођач телефона није изричито дозволио.

На многим телефонима, роот приступ се може добити покретањем апликације за рутирање, али неки уређаји захтевају донекле сложен процес рутирања помоћу рачунара и Андроид Дебуг Бридге^{(Android Debug Bridge)} -а ( АДБ^(ADB) ). Коришћењем једне од различитих роот метода или туторијала једним кликом за роот Андроид^(Android) уређаје, можете добити роот приступ свом телефону.

Одавде можете да промените практично било који аспект уређаја, укључујући уклањање софтвера који се шири од добављача и онемогућавање или омогућавање ствари које је произвођач телефона желео да држи ван вашег досега. Рутирање Андроид^(Android) телефона је такође први корак ако желите да потпуно замените оперативни систем. Ово може укључивати најновију верзију Андроид^(Android) -а , прилагођене РОМ^(ROMs) -ове , па чак и стандардни Андроид^(Android) (као што је Гоогле Некус^{(Google Nexus)} телефон) без интерфејса специфичних за произвођача. Отварате свет алтернативног фирмвера тако што ћете укоријенити свој уређај и откључати његов покретач.

Популарне апликације укључују СуперСу^(SuperSu) и Магиск^(Magisk) , које користите на сопствени ризик. Алтернативно, проведите неко време на Андроид^(Android) форумима, читајући о томе како су други власници вашег модела телефона прошли са рутовањем.

„Јаилбреакинг“ иОС уређаји

Иако вам Андроид^(Android) телефони не дају роот приступ из кутије, Андроид^(Android) је генерално много мање рестриктиван од иОС-а, чак и без роот дозвола. На пример, на Андроид^(Android) телефону можете лако да омогућите инсталацију апликација из продавница апликација независних произвођача и да инсталирате шта год желите, чак и ако није у Гоогле Плаи продавници^{(Google Play Store)} .

На иОС-у, било која апликација коју Аппле^(Apple) не одобрава је једноставно ван домашаја, где долази до праксе „ бека из затвора^{(jailbreaking)} “. Резултат бекства из затвора је исти као и рутовање на Андроид^(Android) телефону, али разлика је у томе што безбедност иОС-а мере морају бити разбијене коришћењем експлоата.

Опасности од роот приступа

Када су у питању уређаји као што су иПхоне и Андроид^(Android) паметни телефони, једно кључно питање које треба узети у обзир приликом рутирања је да то може поништити вашу гаранцију. Ово је посебно забрињавајуће јер рутовање или јаилбреак који крене наопако може трајно да уништи ваш уређај, нешто што произвођач можда не жели да поправи, чак и ако им платите.

На персоналним рачунарима, проблеми су другачији. Не желите да случајно дате погрешним корисницима или апликацијама роот приступ. Било^(Whether) на телефону или рачунару, такође постоји шанса да дате роот приступ злонамерном софтверу, а то може бити катастрофа и доводи ваше системске датотеке у опасност. Због тога је коришћење антивирусног пакета кључно на рутованом уређају.

Претпоставимо^(Suppose) да добијете роот приступ и почнете да инсталирате прилагођене РОМ^(ROMs) -ове . У том случају можете изгубити приступ посебним функцијама вашег уређаја и видети лошије управљање топлотом или трајање батерије, јер многе оптимизације нису присутне на укорењеним уређајима са прилагођеним РОМ^(ROMs) -овима . Неки корисници обављају оверклок на свом укорењеном уређају, где су ЦПУ^(CPU) и ГПУ^(GPU) гурнути изван спецификација произвођача, потенцијално оштетивши телефон.

Унроотирање вашег уређаја

Шта ако желите да деинсталирате свој роот приступ? Под претпоставком да ваш уређај и даље ради, можете да га „унроот“ или „ун-јаилбреак“ и вратите у првобитно стање, што укључује флешовање ОЕМ РОМ-а^{(OEM ROM)} назад на уређај. То бисте желели да урадите пре него што продате или поклоните свој уређај, и желите да то урадите пре него што покушате да вратите гаранцију, ако је то уопште могуће.

Имати укорењен телефон може бити оснажујуће и ослобађајуће, али такође долази са дугачком листом ризика и упозорења, па добро размислите да ли је вредно тога.

What Does “Root Access” Mean on PCs and Smartphones?

If you’ve ever run into a message on your computer or other device telling you that you neеd higher privileges, you’ve encоuntеred the need for “roоt access.”

Operating systems have to strike a balance between letting users do what they need to but without letting them mess up the entire system. For better or worse, when you have “root access” to a computer, you have the keys to the kingdom.

Operating Systems Are Like Onions

Operating systems (OSes) have layers, just like an onion. However, unlike an onion, operating systems have kernels.

The kernel is the lowest core layer of the OS. This part of the operating system talks directly to the computer’s hardware. The kernel is the first thing that loads when your computer loads the operating system. The kernel always remains in RAM. If the kernel goes wrong, the computer will crash. It’s the most critical part of the operating system.

Around the kernel are various OS components such as the file system, device drivers, Application Programming Interfaces (APIs), and User Interface (UI). The UI is the bit that connects you, the user, to all of those OS components working in the background.

Most users only need access to some of the OS components, and only to varying extents, which is why operating systems have “privilege” levels.

The Basics of OS Privileges

Just as in real life, having certain privileges in an operating system means getting access to things that users with lower privileges don’t. Access can be restricted in several ways. A common restriction is file system access. You may only have “read” privileges when it comes to specific data, which means that you can open those files and read them, but you can’t change them in any way. To do that, you’d need “write” privileges.

Some types of data may give you no “read” privileges at all. For example, you wouldn’t want a public computer to give users access to data that only staff is meant to see.

Other common restrictions relate to computer settings and software installation. Using different privilege levels, users can be prevented from installing or removing applications and changing things like the system wallpaper.

To Have Root Access is the Highest Privilege

Having “root access” means having the highest privilege possible on the computer. No files or data is hidden from you. Root users can change any aspect of the operating system.

Any application that the root user runs with the same privileges can do anything that a root user can. Root access is essential to fixing many problems and general computer maintenance.

Another term for a root user is “administrator,” although in some cases, an administrator account can have slightly lower privileges than the root account, depending on the operating system and how things are specifically configured. In most cases, admin privileges and root privileges are interchangeable terms.

Linux User Privilege Levels

Linux and other “Unix-like” operating systems have a specific approach to root accounts. There is always at least one root account in Linux, created when you first install the operating system. By default, this account is not a user account meant for daily use. Instead, whenever a regular user needs to do something that requires root access, they have to provide a username and password, which temporarily elevates privileges to accomplish the task and then drops back down to normal user privilege levels.

Using the Linus Terminal, a text-based interface, users can use the command “sudo,” which is short for “superuser do.” Any command that follows sudo executes with root privileges, and you’ll have to provide a password once again.

Windows and macOS User Privilege Levels

For years Microsoft Windows had a more laid-back attitude to root privileges. The primary user account was also the administrator account, meaning you had to manually change things if you wanted the same level of inherent safety from the Linux approach.

In modern versions of Microsoft Windows, actions that require admin privileges will trigger a Windows User Account Control (UAC) prompt, and you’ll have to provide the administrator password. You can also launch specific applications with administrator privileges. For example, you can launch the Command Prompt or Windows Terminal with admin privileges and won’t have to provide a password for the length of the session repeatedly.

Apple’s macOS is, like Linux, a Unix-like operating system and requires a per-operation privilege elevation whenever you try to do something outside of regular use. In macOS, you’ll notice little lock icons, which let you unlock system settings with the root user password and then lock them again once you’re done.

By default, macOS is a little more aggressive with permissions than Windows. For example, if an app needs to access data on a removable drive, macOS will ask you if that’s okay the first time.

Root Access on Android Phones

Most people who aren’t system administrators first encountered the idea of “root access” or “rooting” in the context of Android smartphones and tablets. While Android is an open-source operating system, almost all Android phone manufacturers like Samsung and OnePlus don’t give their customers root access to their phones. Instead, they have special user accounts that can’t get low-level access to the phone’s hardware. So unlike a PC, you can’t change the operating system on your Android phone or make system changes that aren’t explicitly allowed by the phone manufacturer.

On many phones, root access can be gained by running a rooting app, but some devices require a somewhat involved rooting process using a computer and the Android Debug Bridge (ADB). By using one of the various one-click root methods or tutorials to root Android devices, you can get root access to your phone.

From here, you can change virtually any aspect of the device, including removing provider bloatware and disabling or enabling things the phone manufacturer wanted to keep out of your reach. Rooting an Android phone is also the first step if you want to replace the operating system completely. This can include the latest version of Android, custom ROMs, and even stock Android (like a Google Nexus phone) without the manufacturer-specific interfaces. You open up a world of alternative firmware by rooting your device and unlocking its bootloader.

Popular apps include SuperSu and Magisk, which you use at your own risk. Alternatively, spend some time on Android forums, reading about how other owners of your phone model have fared with rooting.

“Jailbreaking” iOS Devices

While Android phones don’t give you root access out of the box, Android is generally much less restrictive than iOS, even without root permissions. For example, on an Android phone, you can easily enable the installation of applications from third-party app stores and install whatever you like, even if it’s not in the Google Play Store.

On iOS, any app that Apple doesn’t approve of is simply out of reach, where the practice of “jailbreaking” comes in. The result of jailbreaking is much the same as rooting on an Android phone, but the difference is that iOS security measures must be broken using exploits.

The Dangers of Root Access

When it comes to devices like iPhones and Android smartphones, one crucial issue to consider when rooting is that it may invalidate your warranty. This is particularly worrying since a rooting or jailbreak that goes wrong can permanently brick your device, something the manufacturer may be unwilling to fix, even if you pay them.

On personal computers, the issues are different. You don’t want to give the wrong users or applications root access accidentally. Whether on a phone or computer, there’s also a chance that you may give malware root access, and that can be a catastrophe and places your system files in danger. This is why using an antivirus package is crucial on a rooted device.

Suppose you gain root access and start installing custom ROMs. In that case, you may lose access to special features of your device and see worse thermal management or battery life, as many of the optimizations aren’t present on rooted devices with custom ROMs. Some users perform overclocking on their rooted device, where the CPU and GPU are pushed beyond the manufacturer’s specifications, potentially damaging the phone.

Unrooting Your Device

What if you want to uninstall your root access? Assuming that your device still works, you can “unroot” or “un-jailbreak” it and return it to its original state, which includes flashing the OEM ROM back onto the device. You’d want to do this before selling or giving away your device, and you want to do it before trying to do a warranty return, if at all possible.

Having a rooted phone can be empowering and liberating, but it also comes with a long list of risks and caveats, so think carefully about whether it’s worth it.

Related posts

• Како да поправите грешку „Дискови су пуни“ у Пхотосхопу

• Како да исправите грешку „Заштита Виндовс ресурса није могла да изврши тражену операцију“

• Како да поправите грешку „ИП адреса сервера није пронађена“ у Гоогле Цхроме-у

• Исправите грешку „Не могу да прочитам са изворне датотеке или диска“.

• Како да поправите грешку „д3дк9_43.длл недостаје“ на Виндовс-у

• 8 начина да поправите „Ав, снап!“ Грешка при паду странице у Цхроме-у

• Како да поправите грешку „Модул поуздане платформе је покварен“ у Виндовс-у

• СД картица се не може прочитати? Ево како да то поправите

• 6 поправки када апликација Спотифи не реагује или се не отвара

• Шта значи временско ограничење мрежног пролаза 504 и како то поправити

• 9 поправки када Ксбок Парти Цхат не ради

• Поправите „Откривен је неподржани бежични мрежни уређај. Грешка система заустављен

• Како да поправите „ДНС_пробе_финисхед_но_интернет“ у Гоогле Цхроме-у

• Како да поправите грешку „Нема руте“ у Дисцорд-у

• Како да поправите грешку „Нема заштићеног интернета“ у Виндовсима 10 и 11

• Шта ОЕМ значи када купујете електронику?

• Како да поправите грешку „Страница не реагује“ у Гоогле Цхроме-у

• Да ли су тастери @ & ” замењени у оперативном систему Виндовс 10? – Како то поправити

• Како да поправите грешку „Нешто се догодило и ваш пин није доступан“ у Виндовс-у

• Како да поправите грешку „Ваш рачунар је наишао на проблем и мора се поново покренути“.