Шта је заправо систем датотека? [ОБЈАШЊЕНО]

Све датотеке на вашем систему се чувају на чврстом диску или другим уређајима за складиштење. Систем је неопходан за складиштење ових датотека на организован начин. То је оно што систем датотека ради. Систем датотека је начин да се раздвоје подаци на диску и да се чувају као засебне датотеке. Све информације о датотеци – њено име, њен тип, дозволе и други атрибути се чувају у систему датотека. Систем датотека одржава индекс локације сваке датотеке. На овај начин, оперативни систем не мора да пређе цео диск да би пронашао датотеку.

Шта је заправо систем датотека [ОБЈАШЊЕНО]

Постоје различите врсте система датотека. Ваш оперативни систем и систем датотека морају бити компатибилни. Тек тада ће ОС моћи да прикаже садржај система датотека и изврши друге операције над датотекама. У супротном, нећете моћи да користите тај одређени систем датотека. Једно решење би било да инсталирате драјвер за систем датотека који подржава систем датотека.

Шта је заправо систем датотека?(What Exactly Is a File System?)

Систем датотека није ништа друго до база података која говори о физичкој локацији података на уређају за складиштење. Датотеке су организоване у фасцикле које се такође називају директоријумима. Сваки директоријум има један или више поддиректорија који чувају датотеке које су груписане на основу неких критеријума.

Тамо где постоје подаци на рачунару, обавезан је систем датотека. Дакле, сви рачунари имају систем датотека.

Зашто постоји толико много система датотека(Why there are so many file systems)

Постоји много типова система датотека. Они се разликују у различитим аспектима као што су начин на који организују податке, брзина, додатне функције, итд... Неки системи датотека су најпогоднији за дискове који чувају малу количину података, док други имају могућност да подрже велике количине података. Неки системи датотека су безбеднији. Ако је систем датотека сигуран и робустан, можда неће бити најбржи. Било би тешко пронаћи све најбоље карактеристике у једном систему датотека.

Стога, не би имало смисла пронаћи „најбољи систем датотека“. Сваки систем датотека је намењен за другу сврху и стога има другачији скуп функција. Док развијају оперативни систем, програмери такође раде на изградњи система датотека за ОС. Мицрософт(Microsoft) , Аппле(Apple) и Линук(Linux) имају сопствене системе датотека. Лакше је скалирати нови систем датотека на већи уређај за складиштење. Системи датотека(File) се развијају и стога новији системи датотека показују боље карактеристике од старијих.

Дизајнирање система датотека није једноставан задатак. Много истраживања и главног рада иде у то. Систем датотека дефинише како се метаподаци чувају, како су датотеке организоване и индексиране и још много тога. Постоји неколико начина на које се то може учинити. Стога, са било којим системом датотека, увек постоји простор за побољшање – бољи или ефикаснији начин за обављање активности у вези са складиштењем датотека.

Такође прочитајте: (Also Read: )Шта су административни алати у оперативном систему Виндовс 10?(What are Administrative Tools in Windows 10?)

Системи датотека – детаљан приказ(File systems – a detailed view)

Хајде сада да заронимо дубље да бисмо разумели како функционишу системи датотека. Уређај за складиштење је подељен на делове који се називају сектори. Све датотеке се чувају у овим секторима. Систем датотека детектује величину датотеке и поставља је на одговарајући положај на уређају за складиштење. Слободни сектори су означени као „неискоришћени“. Систем датотека идентификује секторе који су слободни и додељује датотеке тим секторима.

Након одређеног временског периода, када су извршене многе операције читања и писања, уређај за складиштење пролази кроз процес који се назива фрагментација. Ово се не може избећи, али треба проверити да би се одржала ефикасност система. Дефрагментација је обрнути процес, који се користи за решавање проблема узрокованих фрагментацијом. За исте су доступни бесплатни алати за дефрагментацију.

Организовање датотека у директоријуме и фасцикле помаже у отклањању аномалије именовања. Без фасцикли, било би немогуће имати 2 датотеке са истим именом. Претраживање и преузимање датотека је такође лакше у организованом окружењу.

Систем датотека чува важне информације о датотеци – назив датотеке, величину датотеке, локацију датотеке, величину сектора, директоријум коме припада, детаље о фрагментима итд.

Уобичајени системи датотека(Common file systems)

1. НТФС(1. NTFS)

НТФС(NTFS) је скраћеница од Нев Тецхнологи Филе Систем(New Technology File System) . Мицрософт(Microsoft) је представио систем датотека 1993. године. Већина верзија оперативног система Виндовс – Виндовс КСП(Windows OS – Windows XP) , Виндовс Виста(Windows Vista) , Виндовс 7(Windows 7) , Виндовс 8 и Виндовс 10 користи НТФС.(NTFS.)

Провера да ли је диск форматиран као НТФС(Checking if a drive is formatted as NTFS)

Пре подешавања система датотека на диску, он мора бити форматиран. То значи да је изабрана партиција диск јединице и сви подаци на њој се бришу како би се могао подесити систем датотека. Постоји неколико начина на које можете да проверите да ли ваш чврсти диск користи НТФС(NTFS) или било који други систем датотека.

  • Ако отворите „Управљање дисковима“(‘Disk Management’) у Виндовс(Windows) -у (налази се на контролној табли(Control Panel) ), можете открити да је систем датотека наведен са додатним детаљима о диску.
  • Или, такође можете да кликнете десним тастером миша на диск директно из Виндовс Екплорер(Windows Explorer) -а . Идите на падајући мени и изаберите „својства“. Тамо ћете пронаћи тип система датотека који се спомиње.

Карактеристике НТФС-а(Features of NTFS)

НТФС(NTFS) може да подржи чврсте дискове великих величина – до 16 ЕБ. Могу се чувати појединачне(Individual) датотеке величине до 256 ТБ.

Постоји функција која се зове Трансакциони НТФС(Transactional NTFS) . Апликације направљене помоћу ове функције или не успевају у потпуности или потпуно успевају. Ово помаже у смањењу ризика да одређене промене функционишу добро док друге промене не функционишу. Свака трансакција коју изврши програмер је атомска.

НТФС има функцију која се зове Волуме Схадов Цопи Сервице(Volume Shadow Copy Service) . ОС и други софтверски алати за прављење резервних копија користе ову функцију за прављење резервних копија датотека које су тренутно у употреби.

НТФС се може описати као систем датотека са дневником. Пре него што се изврше промене система, запис о томе се прави у дневнику. У случају да нова промена резултира неуспехом пре него што је урезана, евиденција олакшава враћање у претходно стање.

ЕФС – Енкрипциони систем датотека(EFS – Encryption File System) је функција у којој је обезбеђено шифровање за појединачне датотеке и фасцикле.

У НТФС(NTFS) , администратор има право да подеси квоте за коришћење диска. Ово ће осигурати да сви корисници имају једнак приступ дељеном меморијском простору и да ниједан корисник не заузима превише простора на мрежном диску.

2. ФАТ(2. FAT)

ФАТ(FAT) је скраћеница од Табела доделе датотека(File Allocation Table) . Мицрософт(Microsoft) је креирао систем датотека 1977. ФАТ(FAT) је коришћен у МС-ДОС-(MS-DOS) у и другим старим верзијама Виндовс ОС(Windows OS) -а . Данас је НТФС(NTFS) главни систем датотека у оперативном систему Виндовс(Windows OS) . Међутим, ФАТ(FAT) и даље остаје подржана верзија.

ФАТ(FAT) је временом еволуирао да би подржао чврсте дискове са великим величинама датотека.

Различите верзије система датотека ФАТ(The different versions of the FAT File System)

ФАТ12(FAT12)

Представљен 1980. године, ФАТ12(FAT12) се широко користио у Мицрософт Осс(Microsoft Oss) - у све до МС-ДОС-а 4.0(MS-DOS 4.0) . Флопи дискови и даље користе ФАТ12(FAT12) . У ФАТ12(FAT12) називи датотека не могу бити дужи од 8 знакова, док је за екстензије ограничење 3 знака. Многи важни атрибути датотека које данас користимо први пут су представљени у овој верзији ФАТ-а –(FAT –) ознака волумена, скривена, системска, само за читање.

ФАТ16(FAT16)

16-битна табела алокације датотека(File Allocation Table) је први пут објављена 1984. године и коришћена је у ДОС(DOS) системима до верзије 6.22.

ФАТ32(FAT32)

Представљен 1996. године, то је најновија верзија ФАТ(FAT) -а . Може да подржи дискове од 2ТБ (па чак и до 16 КБ са кластерима од 64 КБ).

ЕкФАТ(ExFAT)

ЕКСФАТ(EXFAT) је скраћеница од Ектендед Филе Аллоцатион Табле(Extended File Allocation Table) . Опет(Again) , креиран од стране Мицрософта(Microsoft) и представљен 2006. године, ово се не може сматрати следећом верзијом ФАТ(FAT) -а . Намењена је за коришћење у преносивим уређајима – флеш дисковима, СДХЦ(SDHC) картицама, итд... Ову верзију ФАТ(FAT) - а подржавају све верзије Виндовс ОС(Windows OS) -а . До 2.796.202 датотеке могу бити ускладиштене по директоријуму, а називи датотека могу да носе до 255 знакова.

Други често коришћени системи датотека су

  • ХФС+
  • Бтрфс
  • Свап
  • Ект2/Ект3/Ект4 (Линук системи)
  • УДФ
  • ГФС

Можете ли се пребацивати између система датотека?(Can you switch between file systems?)

Партиција диск јединице је форматирана са одређеним системом датотека. Конвертовање партиције у други тип система датотека може бити могуће, али се не препоручује. Боља је опција да копирате важне податке са партиције на други уређај.

Препоручено: (Recommended:) Шта је Управљач уређајима?(What is a Device Manager?)

Одређени(Certain) атрибути као што су шифровање датотеке, дисковне квоте, дозвола за објекте, компресија датотеке и атрибут индексиране датотеке доступни су само у НТФС(NTFS) . Ови атрибути нису подржани у ФАТ-(FAT) у . Стога(Therefore) , пребацивање између оваквих система датотека представља одређене ризике. Ако се шифрована датотека из НТФС(NTFS) - а стави у простор форматиран ФАТ(FAT) , датотека више нема шифровање. Губи ограничења приступа и свако може да му приступи. Слично томе, компримована датотека са НТФС(NTFS) волумена ће се аутоматски декомпримовати када се стави у ФАТ(FAT) форматиран волумен.

Резиме(Summary)

  • Систем датотека је место за складиштење датотека и атрибута датотека. То је начин да се организују системски фајлови. Ово помаже ОС-у у претраживању и преузимању датотека.
  • Постоје различите врсте система датотека. Сваки ОС има сопствени систем датотека који долази унапред инсталиран са ОС-ом.
  • Пребацивање између система датотека је могуће. Међутим, ако функције претходног система датотека нису подржане у новом систему, све датотеке губе старе карактеристике. Стога се не препоручује.


About the author

Ја сам софтверски инжењер са више од 10 година искуства у области Виндовс инжењеринга. Специјализовао сам се за развој апликација заснованих на Виндовс-у, као и за хардвер и звучне драјвере за Мицрософт-ов оперативни систем Виндовс следеће генерације, Виндовс 11. Моје искуство у прављењу Виндовс апликација чини ме посебно вредним средством за сваку компанију која жели да развије иновативне технолошке производе.



Related posts