Био сам свестан прилично од почетка да мој ум не функционише као ум других људи. Али, као и други људи, могу да научим скоро све, ако ми се то објасни на начин који има смисла. Због тога се тако често жалим на сталне притужбе да старији људи „једноставно не схватају“, када је оно што је старијима заиста потребно боље објашњење! Какве то везе има са рецензирањем кувара? Кување за штреберке, друго издање^{(Cooking for Geeks, Second Edition)} , осмишљено је да објасни кување људима који размишљају техничким и научним терминима и који су стога убеђени да не умеју да кувају јер су рецепти компликовани и књиге кувара не објашњавају ствари како треба. Да ли успева? Читајте даље и сазнајте.

Иницијализација кувара

Када сам прегледао прво издање ове књиге, открио сам да је било забавно читати и рецензирати, а такође сам имао и неке проклето добре рецепте. Шта би читалац више могао да пита? Па, за почетак, ревидирано и проширено друго издање које је још забавније за читање од првог.

Наћи ћете да нека од назива поглавља у овом новом издању користе мало мање техничког речника, али садржај је и даље усмерен на објашњавање мистерија кухиње људима који су навикли на научни метод.

Постоји и импресивна листа интервјуа са људима као што су Адам Севиџ^{(Adam Savage)} („ Разбијачи митова^{(Mythbusters)} “) и Бриџит Ланкастер^{(Bridget Lancaster)} („ Америчка ^(America)пробна кухиња^{(Test Kitchen)} “ ) и Даглас Болдвин^{(Douglas Baldwin)} (примењени математичар) и Лидија Волшин^{(Lydia Walshin)} (писац о храни). Они су испреплетени кроз књигу, пружајући увиде и објашњења по потреби. Такође постоји страница посвећена сваком саговорнику, на којој се наводе његове или њене акредитиве и области стручности.

Књига почиње садржајем у коме су наведени сви рецепти. Они су подељени у категорије као што су „ Доручак^(Breakfast) “ и „Маин“ које садрже оно што можете очекивати, али и „ Компоненте^(Components) и састојци^{(Ingredients)} “ и „Листа лабораторија^(Labs) “ која указује на пут до научних експеримената у књизи. Желите да проверите своја непца, пронађете савршен колачић или да калибришете своју рерну или замрзивач? То је све, плус много више.

Иако аутор, Џеф Потер^{(Jeff Potter)} , охрабрује људе да једноставно пређу на било који део књиге који им се допада, рекао бих, на основу искуства са члановима породице који не воле кување, да ако сте заиста нови у кувању, успели бисте далеко боље је почети са Поглављем 1 и читати док не почнете да схватате како ствари функционишу. За већину правих штребера (које господин Потер^{(Mr. Potter)} дефинише као "паметне и радознале") ово неће дуго трајати.

Почните тако што ћете сазнати да ли „размишљате као штребер“ (постоје упутства) и наставите да дефинишете свој кухињски стил, како приступате рецептима и да се носите са „страхом у кухињи“. Чак и ако сте већ опуштени у кухињи, читање овог првог поглавља свакако је вредно труда. Осим тога, тамо је интервју са Адамом Савагеом^{(Adam Savage)} . Да, воли да кува!

Господин Потер^{(Mr. Potter)} такође подстиче људе да не^(not) прате рецепт. Могу да видим његову поенту, али мислим да овај приступ најбоље функционише за људе који су имали више искуства у кухињи. Не можете да кажете који би био разуман начин да се „окренете“ ако никада раније нисте урадили ништа слично. Да ли^(Does) следење рецепата убија иновације, како инсистира господин Потер ? ^{(Mr. Potter)}Не ако сте још увек у процесу учења како да кувате по рецепту, барем према мом искуству (кувам скоро 60 година). Увек тачно следим рецепт - први пут када га правим. После тога све иде. 🙂

Морам признати да сам се насмејао када сам видео одељак о "правилу 3 к 4 пултова ^(Rule)"^{(Countertops)} . Никада у свом животу нисам радио у кухињи која је имала толико простора на пулту. У ствари, кухиња коју сам користио последњих 20 година нема ни један пулт са толико простора.

Постоји одличан одељак који говори о свој опреми која ће вам требати за вашу кухињу. И то вам не даје само листу; узима сваку компоненту (ножеве, лонце, итд.) и објашњава зашто су вам потребни и како да се бринете о њима. Сам овај одељак вреди цене књиге.

На науку

Када прочитате основе, време је да кренете са науком о кувању и једењу. Свако поглавље почиње са садржајем који вам показује шта ћете открити. Ево листе за Поглавље 2.

Ту је и листа рецепата, листа „лабораторија“ (научних експеримената) и листа људи који су интервјуисани за књигу.

Рецепти можда неће изгледати привлачно када видите наслове, али само напред и прочитајте их. Они су ту да покажу науку и технологију о којима се расправља, колико и да вам помогну да направите нешто добро за јело. Можда не желите да заправо припремате било које јело, али док га читате, можете видети како то функционише да бисте објаснили шта учите у том одељку.

Књига почиње објашњавањем укуса. И ту је много више од само „слатко, слано, кисело, горко, слано и љуто“. Постоји графикон, на пример, који показује које састојке разне кулинарске традиције користе за представљање тих укуса. Ево једног дела.

Постоје и експерименти који омогућавају читаоцу да истражује везу између укуса и мириса, користећи уобичајене кухињске састојке, и генетске варијације које доводе неке људе до тога да сасвим другачије реагују на различите укусе и мирисе и оно што чини „супертастера“. Тај експеримент захтева неке научне потрепштине које ћете морати да купите. То је представник других лабораторија у целој књизи. Неки користе уобичајене састојке, неки захтевају више научних материјала.

Кување за штреберке, друго издање^{(Cooking for Geeks, Second Edition)} такође подстиче читаоца да изађе ван своје зоне удобности када је у питању експериментисање са необичним састојцима. Неке друге куварске књиге само дају рецепте, док ова књига објашњава како су састојци међусобно повезани. Једна култура може користити један састојак на исти начин на који друга култура користи нешто другачије. На пример, пиринач у азијским рецептима наспрам пшенице у европским рецептима. Постоји још једна корисна табела која приказује уобичајене састојке у разним кухињама. Искрено, графикони у књизи су вредни куповине сами.

И постоји одличан одељак који објашњава како најбоље складиштити производе. Неке састојке не треба чувати заједно, неке треба чувати на нижим температурама, неке ствари постају буђави брже од других, и тако даље. Као неко ко је изгубио свој део свежих производа због буђи и кашасти, заиста сам ценио прикупљање свих ових информација на једном месту.

Морам признати да ми је одељак под називом „ Инспирација рачунарског укуса^{(Computational Flavor Inspiration)} “ био мало изнад главе. Аутор је анализирао мноштво рецепата да би видео који састојци се најчешће слажу и која су једињења укуса хемијски слична, и то објашњава научним терминима који ће сигурно одушевити сваког хемичара. Затим постоји лабораторија која изазива читаоца:

Постоји поглавље посвећено научним одговорима на питање "Да ли је већ готово?" (што ће аналитичком уму бити веома корисно) и факторе који су неопходни да би се храна покварила, праћени одличним дискурсом о безбедности хране уопште. Данас када се чини да сваке недеље видимо неку врсту болести у вези са храном на вестима, знати како да се заштитите што је могуће више од ових ствари је дефинитивно плус.

Не желим да поклањам целу књигу, јер бих заиста волео да охрабрим сваког да је прочита за себе. Чак и ако не мислите да сте штребер или ако сте сигурни да нисте ни најмање научници, ова књига ће вам рећи нешто занимљиво што нисте знали. Мислим да ћете видети како је Кување за штреберке, друго издање^{(Cooking for Geeks, Second Edition)} савршена комбинација науке и кулинарске уметности.

За и против

Ово друго издање ове књиге је још боље од првог. Ево мојих мисли, за и против.

Про:^(Pro:)

• Занимљиво је написао неко ко јасно познаје и кување и науку
• Рецепти дизајнирани да покажу принципе о којима се расправља
• Експерименти осмишљени да сваки принцип буду јаснији
• Интервјуи са широким спектром стручњака, такође занимљиво написани
• Научно^(Scientific) и кулинарско експериментисање се снажно подстиче

Цон:^(Con:)

• Рецепти могу бити помало езотерични. Ако тражите апсолутно почетничко "Како да прокувате воду", ово није то.
• Неки рецепти захтевају опрему која није баш уобичајена у просечној кухињи.
• Неке науке и математика су на вишем нивоу него што је неким људима лако да схвате.

Али, као што сам рекао, охрабрио бих свакога да за себе прочита Кување за штреберке, друго издање^{(Cooking for Geeks, Second Edition)} .

Пресуда

Кување за штреберке, друго издање^{(Cooking for Geeks, Second Edition)} је добро написана књига која привлачи читаоца и објашњава скоро све појмовима који свако може да разуме. Чак и ако у њој не кувате ни један рецепт и никада нисте помислили да наука и кување иду руку под руку, ову књигу можете читати на исти начин као што бисте читали било који други водич који вас води на пут истраживања . Планирам да предам свој примерак некоме у својој кући ко има диплому хемије и који се често збуњује у кухињи јер му није лако са рецептима. Једва чекам да видим како му се сијалица упалила изнад главе. 🙂

Book review: Cooking for Geeks, Second Edition

I'vе been aware pretty much frоm the beginning that my mind does not work lіke other people's. But, like оther peoрle, I can learn almost anything, if it is explained to me in a way that makes sense. This is why I so often gripe about the constant complaints that older peoрle "just don't get it," when whаt the older people really need is a better explanation! What does this have to do wіth reviewing a cookbook? Cooking for Geeks, Second Edition , is designed to explain cooking to people who think in technical and scientific terms and who are therefore convinced they can't cook because recipes are complicated and cookbooks don't explain things properly. Does it succeed? Read on and find out.

Initializing the cookbook

When I review ed the first edition of this book, I've found that it was fun to read and fun to review and had some darn good recipes, too. What more could a reader ask? Well, for starters, a revised and expanded second edition that's even more fun to read than the first.

You'll find some of the chapter names in this new edition use a little less technical vocabulary, but the content's still aimed at explaining the mysteries of the kitchen to people who are accustomed to the scientific method.

There's also an impressive list of interviews with people like Adam Savage ("Mythbusters") and Bridget Lancaster ("America's Test Kitchen") and Douglas Baldwin (applied mathematician) and Lydia Walshin (food writer). Those are interspersed throughout the book, providing insights and explanations as needed. There is also a page devoted to each interviewee, laying out his or her credentials and areas of expertise.

The book begins with a table of contents that lists all the recipes. They're separated into categories like "Breakfast" and "Mains," which contain what you might expect, but also "Components & Ingredients," and a "List of Labs" which points the way to the scientific experiments in the book. Want to check out your taste buds, find your perfect cookie, or calibrate your oven or freezer? That's all there, plus much more.

Although the author, Jeff Potter, encourages people to just jump to whatever section of the book appeals to them, I would say, based on experience with cooking-averse family members, that if you're really new to cooking you'd do far better to start with Chapter 1 and read through till you've begun to understand how things work. For most true geeks (which Mr. Potter defines as "smart and curious") this will not take long.

Begin by finding out whether you "think like a geek" (there are instructions) and carry on to defining your kitchen style, how you approach recipes, and dealing with "fear in the kitchen." Even if you are already at ease in the kitchen, reading through this first chapter is definitely worthwhile. Besides, the interview with Adam Savage is in there. Yes, he loves to cook!

Mr. Potter also encourages people to not follow the recipe. I can see his point, but I think this approach works best for people who've had more experience in the kitchen. You can't tell what would be a reasonable way to "wing it" if you've never done anything like it before. Does following recipes kill innovation, as Mr. Potter insists? Not if you're still in the process of learning how to cook from a recipe, at least in my experience (I've been cooking for almost 60 years now). I always follow a recipe exactly—the first time I make it. After that, anything goes. 🙂

I must admit I laughed when I saw the section about the "3 x 4 Rule of Countertops." I have never in all my life worked in a kitchen that had that much counter space. In fact, the kitchen I've used for the past 20 years doesn't even have one counter with that much space in it.

There is an excellent section that talks about all the equipment you will need for your kitchen. And it doesn't just give you a list; it takes each component (knives, pots, etc) and explains why you need them and how to take care of them. This section alone is worth the price of the book.

On to the science

Once you've read the basics, it's time to move along with the science of cooking and eating. Each chapter starts with a table of contents that shows you what you're going to discover. Here's the listing for Chapter 2.

There's also a list of recipes, a list of "labs" (scientific experiments) and a list of the people who were interviewed for the book.

The recipes might not look appealing when you see the titles, but go ahead and read them. They're there to demonstrate the science and technology that's under discussion, just as much as they're there to help you create something good to eat. You might not want to actually prepare any given dish, but as you read through it you can see how it works to explain what you're learning in that section.

The book starts out by explaining taste. And there's a lot more to it than just "sweet, salty, sour, bitter, savory and hot." There's a chart, for example, that shows which ingredients various culinary traditions use to represent those tastes. Here's a portion of it.

There are also experiments that let the reader investigate the link between taste and smell, using common kitchen ingredients, and the genetic variations that lead some people to react quite differently to various tastes and smells and what makes a "supertaster." That experiment requires some scientific supplies that you'll have to shop for. That's representative of the other labs throughout the book. Some use common ingredients, some require more scientific supplies.

Cooking for Geeks, Second Edition also encourages the reader to move outside his or her comfort zone when it comes to experimenting with unusual ingredients. Some other cookbooks just provide recipes, while this book explains how the ingredients are interrelated. One culture might use one ingredient in the same way another culture uses something different. For example, rice in Asian recipes versus wheat in European recipes. There's another helpful chart that shows common ingredients in a variety of cuisines. Honestly, the charts throughout the book are worth buying it all by themselves.

And there's an excellent section that explains how best to store produce. Some ingredients should not be stored together, some should be stored in colder temperatures, some things get moldy faster than others, and so forth. As someone who's lost her share of fresh produce to mold and mushiness, I really appreciated the gathering of all this information in one place.

I must admit the section called "Computational Flavor Inspiration" was a bit over my head. The author analyzed a lot of recipes to see which ingredients commonly went together and which flavor compounds are chemically similar, and he explains this in scientific terms that will surely delight any chemist. Then there's a lab to challenge the reader:

There's a chapter devoted to the scientific answers to "Is it done yet?" (which will be very useful to the analytical mind) and the factors that are necessary for food to spoil, accompanied by an excellent discourse on food safety in general. Nowadays when it seems like every week we see some kind of food-related illness on the news, knowing how to keep yourself as safe as possible from these things is a definite plus.

I don't want to give away the whole book, because I really would like to encourage everyone to read it for themselves. Even if you do not think you are a geek or if you're sure you're not in the least bit scientific, this book will tell you something interesting that you did not know. I think you will see how Cooking for Geeks, Second Edition is a perfect combination of science and culinary art.

Pros and cons

This second edition of this book is even better than the first. Here are my thoughts, pro and con.

Pro:

• Engagingly written by someone who clearly knows both cooking and science
• Recipes designed to demonstrate the principles under discussion
• Experiments designed to make each principle more clear
• Interviews with a wide range of experts, also engagingly written
• Scientific and culinary experimentation is strongly encouraged

Con:

• Recipes can be somewhat esoteric. If you're looking for absolute-beginner "How to boil water," this ain't it.
• Some recipes require equipment that is not exactly common in the average kitchen.
• Some of the science and math is at a higher level than some people might find easy to understand.

But, as I said, I would encourage everyone to read Cooking for Geeks, Second Edition for themselves.

Verdict

Cooking for Geeks, Second Edition is a well-written book that draws the reader in and explains nearly everything in terms anyone can understand. Even if you don't cook a single recipe in it and never thought of science and cooking going hand in hand, you can read this book the same way you'd read any other how-to guide that takes you on a journey of exploration. I plan to hand my copy to someone in my house who has a degree in chemistry and who often gets fuzzled in the kitchen because he's not at ease with recipes. I look forward to seeing the light bulb go on over his head. 🙂

Related posts

• Рецензија књиге: Оффице 365 за лутке, друго издање

• Рецензија књиге - Практично брање брава, друго издање, Девиант Оллам

• Рецензија књиге - Фитнес за штреберке

• Прави преглед #твеетсмарт - Књига о Твитеру

• Рецензија Ацер Аспире В 17 Нитро Блацк Едитион - Шта ажурирање за 2017. побољшава?

• Разер БлацкВидов Ултимате Стеалтх 2016 рецензија - Одлично за куцање и одлично за играње!

• АСУС Турбо ГеФорце РТКС 3070 рецензија: Одличне перформансе у играма

• Рецензија Ацер Аспире В Нитро ВН7-592Г Блацк Едитион - модерно, преносиво играње

• Рецензија књиге - Виндовс 7 Инсиде Оут, Делуке Едитион

• Рецензија АМД Ризен 9 5900Кс: Најбољи процесор за игре на свету? -

• Рецензија књиге – Први кораци са Виндовс Ливе Мовие Макер-ом

• Преглед АСУС АИ адаптера за микрофон са поништавањем буке: Кристално јасан глас. Увек!

• Преглед Труст ГКСТ 258 Фиру: Првокласни микрофон за стримовање

• Преглед миша АСУС ТУФ Гаминг М5: Мали, приступачан и поуздан!

• АСУС РОГ Стрик Г17 Г713 рецензија: Добро за играње по одличној цени

• Антлион Аудио МодМиц Вирелесс преглед: Бежични микрофон за све слушалице

• Прегледајте ХиперКс Цлоуд Флигхт: Висококвалитетне бежичне слушалице за игре!

• Рецензија књиге - Култ ЛЕГО-а - за све ЛЕГО фанове

• Преглед АСУС РоГ Гладиус ИИ миша и РоГ Стрик Едге подлоге за миша

• Разер Хунтсман в2 Аналог рецензија: Разерова најбоља оптичка тастатура за игре -