Коју врсту података веб странице прикупљају о вама?

Када је веб први пут постао мејнстрим средином 90-их или тако нешто, једна од његових кључних карактеристика била је анонимност. Нико није користио своја права имена и могли бисте да живите други живот на мрежи, при брзини од 33 кбпс.

Данашња мрежа је веома различита. Не само да постоји снажан притисак на деанонимизацију људи, веб-сајтови које посећујете свакодневно могу да сниме и забележе све врсте информација о вама. Које врсте информација? Читајте даље да бисте сазнали.

Ваша ИП адреса(Your IP Address)

Ово је најчешћи тип информација које ће веб локација евидентирати. Ваша ИП адреса или адреса Интернет протокола(Internet Protocol) је број који означава где се на интернету налазите.

То је у основи иста ствар као адреса у стварном свету. Ако неко жели да вам пошаље писмо, на њему ће написати вашу адресу. Када га примите, њихова повратна адреса ће бити на полеђини. Тако да знате одакле је дошло.

Ако замените „слово“ са „интернет пакетом“, у основи знате како функционише ИП адреса. Проблем је у томе што веб локација заправо може открити доста приватних информација о вама само са ваше ИП адресе.

Они ће мање-више знати одакле претражујете и којег ИСП-(ISP) а користите. Уз мало више детективског рада (и можда законског налога), ИП адреса може некога довести директно до ваших врата.

То је разлог зашто толико људи ових дана користи ВПН(VPNs) (виртуелне приватне мреже). ВПН(VPN) делује као посредник, тако да је само њихова ИП адреса видљива веб локацији коју посећујете.

Детаљи о хардверу и софтверу(Hardware & Software Details)

Веб(Web) прегледачи пријављују све врсте информација веб локацији која их тражи. Ово укључује обиље информација о рачунару који користите.

Сајт ће знати ваш оперативни систем, процесор, ГПУ(GPU) и још много тога. Ово може изгледати невино, али се може користити за праћење или идентификацију одређене машине.

Један од начина да се ово заобиђе је да прегледате из виртуелне машине, која ће веб локацији пружити генеричке системске информације.

Колачићи прве и треће стране(1st & 3rd Party Cookies)

Колачић је мала датотека коју сајт оставља на вашем рачунару како би водио евиденцију о стварима као што су поставке ваше веб локације. Дакле, следећи пут када га посетите, оно ће већ знати ствари о вама.

Технологија колачића(Cookie) сама по себи није лоша. Колачићи сесије(Session) , на пример, сами се бришу када затворите претраживач. Такође добијате трајне колачиће прве стране, који су они које сајт чува на вашем уређају за сопствену употребу.

Колачић за праћење је трајни колачић треће стране који читају сајтови који нису они који су их креирали. Тај колачић акумулира информације о вашим веб активностима и те информације се затим могу вратити креатору колачића.

Законодавство о томе како и када се колачићи могу користити последњих година се пооштрава. То(Which) је начин на који скоро свака веб локација има своју политику колачића која се појављује чим је први пут посетите. Ако се не слажете са том политиком, колачићи неће бити сачувани на вашој машини.

Међутим, ништа не спречава лажну веб локацију да зачини вашу машину колачићима за праћење без вашег знања. Срећом, можете да користите подешавања приватности вашег претраживача да блокирате и избришете колачиће по жељи.

Инвисибле Трацкерс(Invisible Trackers)

Колачићи су можда један од примера невидљивог трагача, али као већа категорија, невидљиви трагачи такође укључују веб апликације и спољне сајтове уграђене у легитимну веб локацију.

Главни сајтови са вестима и друге популарне веб странице често имају рекламни садржај уграђен на дну чланка који укључује неки облик праћења. Гоогле(Google) то такође ради. Ово је разлог зашто када тражите одређени производ у Гоогле-(Google) у видећете да се огласи за њега појављују на сваком другом сајту који садржи Гоогле Адсенсе(Google Adsense) .

Срећом, постоје претраживачи који су фокусирани на приватност као што је ДуцкДуцкГо(DuckDuckGo) који вас изричито не прате.

Модерни претраживачи сада такође подржавају функцију познату као „не прати“, која говори сајту да треба да искључи своју технологију праћења када посетите. Међутим, ово је добровољан споразум тако да сајт може да га игнорише ако жели.

Најефикасније средство у борби против невидљивих трагача је ЕФФ-ов Приваци Бадгер(Privacy Badger) .

Аутофилл Дата(Autofill Data)

Вероватно сте приметили да када морате да унесете податке о испоруци на новој локацији коју никада раније нисте посетили, ваш претраживач аутоматски попуњава детаље као што су ваше име и адреса. То је згодна функција, али је и ноћна мора за приватност.

Бескрупулозни сајтови могу да се кодирају да би ухватили те информације чим се аутоматски попуне. То значи да је сајт сада снимио све ваше детаље без вашег знања. Као што можете замислити да имате информације као што су адреса, пуно име или број социјалног осигурања могу се користити за стварање хаос у погрешним рукама.

Најбоље је да једноставно онемогућите аутоматско попуњавање у подешавањима прегледача.

Други налози на које сте пријављени(Other Accounts You’re Logged In To)

Када посетите неки сајт, он може да открије на које друге налоге сте тренутно пријављени према траговима које остављају на вашој машини. Ово је заправо веома вредна информација, јер у комбинацији са познатом адресом е-поште говори хакерима које друге налоге имате.

Дакле, ако је један од тих налога био део повреде података и ваша лозинка је откривена, можда ћете бити у невољи. Многи људи користе исте или сличне лозинке на свим налозима, тако да то знатно олакшава хакерима да пробију вашу безбедност.

Најбоље је да користите јаке, јединствене лозинке за сваки налог. Топло се препоручује добар менаџер лозинки који генерише те насумичне лозинке.

Детаљни записници уноса(Detailed Input Logs)

Могуће је да веб-сајтови буду кодирани на такав начин да се сваки притисак на тастер и сваки покрет миша који направите буду детаљно забележени. Могућности праћења веб локација у овом погледу су прилично опсежне.

Истраживачки рад са детаљима о „ скриптама за понављање сесије(session replay scripts) “ показао је да већина великих веб локација прави комплетне снимке ваших притисака на тастере и кретања миша док сте у посети, а затим их користе за даљу анализу. Вероватно можете да замислите какве проблеме са приватношћу ово може да изазове.

Отисци прстију претраживача(Browser Fingerprints)

„Отисак прста“ претраживача је једноставно јединствена комбинација података претраживача, као што су колачићи који се налазе на вашем систему и који су додаци инсталирани. Што се дуже користи претраживач и што је више прилагођен, лакше је повезати се са одређеним корисником.

На пример, чак и ако користите ВПН(VPN) за приступ веб локацији, сајт зна ваш отисак прста. Дакле, ако посетите други сајт користећи исти претраживач без заштите анонимности, може се направити јасна веза између тих активности.

Коришћење претраживача оријентисаног на приватност као што је Тор претраживач(Tor Browser) је добар начин да се спречи ова врста де-анонимизације.

Како да проверите шта цури(How To Check What You Are Leaking)

Постоји неколико веб локација које ће вам помоћи да схватите где и како пуштате информације. Паноптицлицк(Panopticlick) је одличан алат Елецтрониц Фронтиер Фоундатион(Electronic Frontier Foundation) који ради управо то.

Само кликните на велико дугме „тестирај ме“ и сви ваши параноични страхови могу бити потврђени. Срећом, никада није лоше време да пооштрите своју праксу приватности.



About the author

Ја сам информатичар са преко 10 година искуства у раду у области претраживача, Мицрософт оффице-а и онедриве-а. Специјализовао сам се за веб развој, истраживање корисничког искуства и развој апликација великих размера. Моје вештине користе неке од водећих светских компанија, укључујући Гоогле, Фацебоок и Аппле.



Related posts