Чврсти дискови, ССД^(SSDs) -ови и други уређаји за складиштење захтевају неку врсту система да организују своје физичко складиштење података у нешто што рачунарски уређај може да разуме. 

Партиције, волумени и логички дискови су све примери различитих начина на које можете да мапирате некретнину свог уређаја за складиштење. Иако раде сличан посао, међу њима постоје суштинске разлике.

Почните од врха: физички дискови

Рачунари чувају све податке на неком облику физичког медија—обично хард диск ( ХДД^(HDD) ) или Солид Стате Дриве^{(Solid State Drive)} ( ССД^(SSD) ). Физичко складиштење је нешто што можете додирнути, а стварни подаци су представљени на неки физички начин. Јаме и земље на оптичком диску представљају јединице и нуле. У ССД^(SSD) - у, ти битови података се изражавају меморијским ћелијама које држе различите нивое напуњености.

И волумени и партиције су структуре података које се налазе унутар и преко физичких дискова. Ваш физички диск ће у потпуности садржати волумене које користите за већину кућних корисника. Међутим, може се десити и супротно, што смо објаснили у наставку под „Логички наспрам физичких запремина^(Volumes) “.

Најважније чињенице које треба разумети су да целина физичког диска може бити један волумен, да више волумена може бити на једном физичком диску и да се један волумен може простирати на више физичких дискова.

Шта је партиција?

Најједноставнији начин да се опише партиција је као физичка подела уређаја за складиштење као што је хард диск. Партиција почиње и завршава се на одређеној тачки на чврстом диску или у напреднијим поставкама са више дискова може бити сегмент виртуелне диск јединице. 

Замислите то као поделу поља на парцеле. Свака ограђена парцела је као преграда на прилазу.

Оперативни системи углавном третирају партиције као да су одвојени физички чврсти дискови. Као корисник, нећете видети никакву практичну разлику између тога да имате два чврста диска у рачунару и да је један диск подељен на две партиције.

Шта је волумен?

Термин „волумен“ се често користи наизменично са „диск“, па чак и „партиција“, али постоји суштинска разлика између њих. Не помаже ни то што различити оперативни системи и компјутерска литература користе неке од ових термина лабаво и наизменично. Забуна је неизбежна, али покушаћемо да мало разјаснимо ствари.

Волумен је самостална јединица података. Има ознаку волумена (име), један систем датотека (нпр. НТФС^(NTFS) или ФАТ32^(FAT32) ) и обично заузима цео диск или партицију.

Када видите своје диск јединице, као што су Ц: или Д:, оно што видите је волумен. Пошто су волумени обично величине диска или партиције, лако је заборавити да они нису једна те иста ствар, већ два различита концепта.

Као доказ за ово, узмите у обзир да волумен можете сачувати као датотеку, као што је ДВД^(DVD) или слика диска. Затим можете да „монтирате“ ове сликовне датотеке као волумене у свом оперативном систему, и они ће деловати и изгледати као физички диск или форматирана партиција.

Још један типичан пример разлике између волумена и партиција је да не можете партиционисати дискету, али је то и даље волумен за складиштење. Исто важи и за диск јединицу без партиција, што само значи да има једну партицију која користи цео диск. Нема партиција, али је и даље обим.

Надајмо^(Hopefully) се да то показује разлику између волумена од концепата као што су диск или партиција.

Логички наспрам физичких волумена

Сада када смо установили да волумен није нужно исти као ХДД^(HDD) или партиција, добра је идеја да укратко разговарамо о „логичким“ волуменима. Иако можете имати више волумена на једном физичком диску, постоје и ситуације у којима величина волумена премашује оно што један диск може да прими.

Овде ступају у игру логичке количине. Логички волумен за корисника изгледа као велики непрекидни простор за складиштење. Ипак, физички се налази на различитим локацијама на једном диску или чак на локацијама које обухватају неколико дискова.

Логицал Дривес

Немојте бркати логичку запремину са логичком диск јединицом. Ако делите физички диск на више партиција, а затим форматирате сваку партицију као волумен, сваки са својим словом диск јединице, ти дискови су „логички“ дискови. Строго говорећи, сви волумени су логични јер нису нужно повезани са једним или целим физичким диском. Ипак, чини се да је уобичајенији да се израз „логички волумен“ односи на волумен који обухвата више дискова.

Све ово значи да из перспективе оперативног система постоји само један једини диск са једном колекцијом адреса за складиштење. Позадински механизми логичке диск јединице једноставно осигуравају да се подаци уписују на исправну физичку локацију мапирану на адресе складиштења логичких диск јединица, без обзира на то који физички диск то може бити.

Основни дискови наспрам динамичких дискова

У Виндовс^(Windows) -у постоје две врсте конфигурације чврстог диска: Основни дискови^(Disks) и Динамички дискови^{(Dynamic Disks)} .

Највероватније је да ваш Виндовс^(Windows) рачунар има своје диск јединице конфигурисане као Басиц Диск^{(Basic Disk)} с. Постоје две врсте основног диска^{(Basic Disk)} . Они који користе главни запис за покретање^{(Master Boot Record)} ( МБР^(MBR) ) могу имати четири примарне партиције или три примарне партиције и једну проширену партицију, које се могу поделити на много логичких партиција. Нови^(New) рачунари који користе ГУИД партициону табелу^{(GUID Partition Table)} ( ГПТ^(GPT) ) могу имати 128 партиција, далеко више од МБР^(MBR) партиције.

Да бисте сазнали више о разликама, погледајте МБР у односу на ГПТ: Који је формат бољи за ССД диск? ^{(MBR vs. GPT: Which Format Is Better for an SSD Drive?)}.

Било да је МБР^{(Whether MBR)} или ГПТ^(GPT) , сви основни дискови користе табелу партиција за управљање партицијама на диску. С друге стране, динамички дискови користе базу података Логицал Диск Манагер^{(Logical Disk Manager)} ( ЛДМ^(LDM) ). Ова база података садржи информације о волуменима који се налазе на динамичком диску, као што су њихова величина, где почињу и завршавају и њихови системи датотека. Динамички^(Dynamic) дискови такође подржавају ГПТ^(GPT) и МБР^(MBR) партиције, али иду даље од тога.

Динамички^(Dynamic) дискови дозвољавају неколико трикова које основни дискови немају. Најважнија од њих је могућност стварања узастопних и пругастих волумена. Другим речима, волумени постоје на више од једног физичког диска. 

Проширени волумен^{(spanned )} се представља као један волумен за оперативни систем, али физички подаци постоје на више дискова. Волумен се састоји од више сегмената недодељеног простора са више дискова и може се проширити.

Пругасти волумен^{(striped )} такође комбинује више физичких диск јединица у један логички волумен, али подаци се преплићу на свим дисковима тако да се могу комбиновати брзине читања и писања дискова. Стрипинг је такође познат као РАИД 0^{(RAID 0)} и нуди најбрже брзине за механичке чврсте дискове. Ова техника повећања брзине је мање релевантна за ССД^{(less relevant for SSDs)} .

Нераспоређени простор

Када користите менаџер партиција или други сличан услужни програм за диск за креирање или брисање волумена на диску, можда ћете видети део датог физичког диска означен као „недодељен простор“. 

То значи да физички простор на диску тренутно није део ниједне структуре. Недодељени простор може бити на крају диска, у средини или било где другде. Ако избришете партицију диска у средини укупног простора на диску, тада тај регион простора за складиштење постаје недодељен простор.

Ако видите недодељен или слободан простор, можете да креирате једну или више партиција или волумена у том простору. У неким случајевима, можете проширити суседну партицију да бисте укључили тај недодељени простор.

Промена величине партиција, волумена^(Volumes) и логичких^(Logical) дискова

У зависности од типа партиције коју имате и где се на диску налази, можете променити величину партиција. На пример, рецимо да имате две партиције на диску, али вам понестаје простора на једној, а имате довољно простора на другој. Можете смањити једну партицију, стварајући недодељени простор, а затим проширити другу партицију.

Како да проверите структуру вашег диска у ^(Disk)Виндовс^(Windows) -у , Убунту Линук^{(Ubuntu Linux)} -у и мацОС- у

Виндовс, Линук^(Linux) и мацОС су три примарна оперативна система за десктоп рачунаре и сви имају своје услужне програме за управљање диском или партицијама. Различите^(Different) дистрибуције Линук-^(Linux) а могу имати менаџере који изгледају другачије, али сви имају исту широку функционалност.

Виндовс управљање дисковима

Мицрософт Виндовс услужни програм за управљање дисковима^{(Microsoft Windows Disk Management)} је прилично софистициран и омогућава вам да обављате скоро све операције везане за партиције, волумене и још много тога. Можете га отворити на различите начине, али најлакше је да кликнете десним тастером миша на дугме Старт^{(Start Button)} и изаберете Управљање диском^{(Disk management)} .

Када отворите апликацију, видећете сваки диск и волумен на рачунару. Апликација Диск Манагемент^{(Disk Management)} олакшава да видите који су волумени на вашем рачунару и на којим физичким дисковима. Овде такође можете доделити слова драјву и дијагностиковати да ли се дискови или волумени не монтирају исправно. Графика диска такође јасно показује коју врсту партиције користи сваки волумен.

Убунту Линук Диск Утилити

У Убунту Линук^{(Ubuntu Linux)} -у, укључени услужни програм за управљање дисковима се једноставно зове Дискови^(Disks) . Као и Виндовс^(Windows) услужни програм, он вам даје јасну визуелну анализу физичких дискова и волумена који се налазе на њима. 

Овде такође можете управљати својим волуменима и партицијама, али запамтите да Линук^(Linux) има компликованији скуп подразумеваних партиција од Виндовс^(Windows) -а . На пример, свап партиција је оно што Линук^(Linux) користи као РАМ^(RAM) свап простор, док Виндовс^(Windows) једноставно користи датотеку^(file) на постојећој партицији. 

Иако је увек тачно да не бисте требали брисати партиције осим ако не знате да је безбедно, то је двоструко тачно за Линук^(Linux) .

мацОС Диск Утилити

МацОС Диск Утилити^{(Disk Utility)} није толико заузет информацијама као други оперативни системи. Ипак, нуди најкритичније функције које су вам потребне када постављате или мењате структуру диска.

Најлакши начин да покренете Диск Утилити^{(Disk Utility)} је да користите Спотлигхт Сеарцх^{(Spotlight Search)} . Зато притисните Command + Space , а затим откуцајте Диск Утилити^{(Disk Utility)} . Затим притисните Ентер^(Enter) да покренете програм.

Ово ће вам показати све диск јединице повезане са вашим Мац рачунаром^(Mac) , као и структуру тих дискова. Само^(Just) запамтите да мацОС не може да разуме одређене формате датотека, као што је НТФС^(NTFS) , без специјалног софтвера треће стране.

Будите опрезни!

Након што научите све ове информације о партицијама диск јединице, волуменима и логичким дисковима, постоји још једна ствар на коју бисте требали бити свјесни. Петљање са партицијама и структурама диск јединица може лако уништити ваше податке. Најсигурније време за рад са партицијама је када је ваш диск ионако празан, а ви извршите почетно подешавање.

Иако је могуће креирати партиције или их модификовати, брисати и променити њихову величину на диску који се користи, не би требало то да радите без прављења резервне копије информација које нисте вољни да изгубите.

What Is the Difference Between a Partition, a Volume, and a Logical Drive?

Hard drіves, SSDs, and other storage devices require some sort of system to organize their physical data storage into something a computing device can understand. 

Partitions, volumes, and logical drives are all examples of different ways you can map out your storage device real estate. Although they do a similar job, there are essential differences between them.

Start at the Top: Physical Drives

Computers store all data on some form of physical media—usually a hard disk drive (HDD) or Solid State Drive (SSD). Physical storage is something you can touch, and the actual data is represented in some physical way. Pits and lands on an optical disc represent ones and zeroes. In an SSD, those data bits are expressed by memory cells that hold varying charge levels.

Both volumes and partitions are data structures found within and across physical disks. Your physical disk will fully contain the volumes you use for most home users. However, the opposite can also happen, which we’ve explained below under “Logical vs. Physical Volumes.”

The most important facts to understand are that the entirety of a physical disk can be a single volume, that multiple volumes can be on one physical disk, and that one volume can span across multiple physical disks.

What Is a Partition?

The simplest way to describe a partition is as a physical subdivision of a storage device like a hard disk drive. A partition starts and ends at a specific point on the hard drive or in more advanced multi-disk setups it may be a segment of a virtual drive. 

Think of it as dividing a field into plots of land. Each fenced-off plot of land is like a partition on a drive.

Operating systems generally treat partitions as if they were separate physical hard drives. As a user, you won’t see any practical difference between having two hard drives in your computer and having one drive split into two partitions.

What Is a Volume?

The term “volume” is often used interchangeably with “disk” and even “partition,” but there’s a fundamental difference between them. It doesn’t help that different operating systems and computer literature use some of these terms loosely and interchangeably. Confusion is inevitable, but we’ll try to clarify things somewhat.

A volume is a self-contained data unit. It has a volume label (name), a single file system (e.g., NTFS or FAT32), and usually takes up an entire disk or partition.

When you see your drives, such as C: or D:, what you’re seeing is a volume. Because volumes are usually disk-sized or partition-sized, it’s easy to forget that they are not one and the same thing, but two distinct concepts.

For evidence of this, consider that you can store a volume as a file, such as a DVD or a disk image. You can then “mount” these image files as volumes in your operating system, and they’ll act and look just like a physical drive or a formatted partition.

Another typical example of the difference between volumes and partitions is that you cannot partition a floppy disk, but it is still a storage volume. The same goes for a drive with no partitions, which just means that it has a single partition that happens to use the entire disk. There are no partitions, but it’s still a volume.

Hopefully, that demonstrates a volume’s distinction from concepts like drive or partition.

Logical vs. Physical Volumes

Now that we’ve established that a volume isn’t necessarily the same as an HDD or partition, it’s a good idea to discuss “logical” volumes briefly. While you can have multiple volumes on one physical disk, there are also situations where the size of a volume exceeds what a single disk can accommodate.

This is where logical volumes come into play. A logical volume looks like a large continuous storage space to the user. Still, physically it is on different locations on a single disk or even on locations that span several disks.

Logical Drives

Don’t confuse a logical volume with a logical drive. If you partition a physical drive into multiple partitions and then format each partition as a volume, each with its drive letter, those drives are “logical” drives. Strictly speaking, all volumes are logical since they are not necessarily linked to a single or entire physical drive. Still, it seems more common for the term “logical volume” to refer to a volume that spans multiple drives.

All this means is that from the operating system’s perspective, there is just one single drive with a single collection of storage addresses. The background mechanisms of the logical drive simply make sure that data is written to the correct physical location mapped to the logical drives storage addresses, regardless of which physical drive that may be.

Basic Disks vs. Dynamic Disks

In Windows, there are two types of hard drive configuration: Basic Disks and Dynamic Disks.

It’s most likely that your Windows computer has its drives configured as Basic Disks. There are two types of Basic Disk. Those that use a Master Boot Record (MBR) can have four primary partitions or three primary partitions and one extended partition, which can be divided into many logical partitions. New computers that use the GUID Partition Table (GPT) can have 128 partitions, far more than an MBR partition.

To learn more about the differences, check out MBR vs. GPT: Which Format Is Better for an SSD Drive?.

Whether MBR or GPT, all basic disks use a partition table to manage the partitions on a disk. On the other hand, dynamic disks use the Logical Disk Manager (LDM) database. This database holds information on the volumes that reside on the dynamic disk, such as their size, where they begin and end, and their file systems. Dynamic disks also support GPT and MBR partitions but go beyond that.

Dynamic disks allow a few tricks that basic disks don’t. The most important one is the ability to create spanned and striped volumes. In other words, volumes exist on more than one physical disk. 

A spanned volume presents itself as a single volume to the operating system, but the physical data exists on multiple disks. The volume is built up from multiple segments of unallocated space from multiple disks and can be expanded.

A striped volume also combines multiple physical drives into a single logical volume, but data is interleaved across all disks so that the read and write speeds of the drives can be combined. Striping is also known as RAID 0 and offers the fastest speeds for mechanical hard drives. This speed-boosting technique is less relevant for SSDs.

Unallocated Space

When you use a partition manager or other similar disk utility to create or delete volumes on a disk, you may see a section of a given physical drive marked as “unallocated space.” 

This means that the physical space on the drive isn’t currently part of any structure. Unallocated space can be at the end of a disk, in the middle, or anywhere else. If you delete a disk partition in the middle of the disk’s total space, then that storage space region becomes unallocated space.

If you see unallocated or free space, you can create one or more partitions or volumes in that space. In some cases, you can expand an adjacent partition to include that unallocated space.

Resizing Partitions, Volumes, and Logical Drives

Depending on the type of partition you have and where on the disk it’s located, you can resize partitions. For example, let’s say you have two partitions on a drive, but you’re running out of space on one and have plenty of space on the other. You might shrink one partition, creating unallocated space, and then expand the other partition.

How to Check Your Disk Structure in Windows, Ubuntu Linux & macOS

Windows, Linux, and macOS are the three primary desktop operating systems, and all have their own disk or partition management utilities. Different distros of Linux may have managers that look different, but they all have the same broad functionality.

Windows Disk Management

The Microsoft Windows Disk Management utility is quite sophisticated and allows you to do almost all operations related to partitions, volumes, and more. You can open it in various ways, but the easiest is to right-click on the Start Button and select Disk management.

Once you’ve got the app open, you’ll see every disk and volume on your computer. The Disk Management app makes it easy to see which volumes are on your computer and what physical disks they are on. You can also assign drive letters here and diagnose if disks or volumes aren’t mounting correctly. The disk graphics also clearly show what type of partition each volume uses.

Ubuntu Linux Disk Utility

In Ubuntu Linux, the included disk management utility is simply called Disks. Like the Windows utility, it gives you a clear visual breakdown of the physical drives and the volumes that reside on them. 

You can also manage your volumes and partitions here, but remember that Linux has a more complicated set of default partitions than Windows. For example, the swap partition is what Linux uses as RAM swap space, whereas Windows simply uses a file on an existing partition. 

While it’s always true that you should not go around deleting partitions unless you know it’s safe, that’s doubly true on Linux.

macOS Disk Utility

The macOS Disk Utility isn’t as busy with information as other operating systems. Still, it offers the most critical functions you need when setting up or modifying a disk’s structure.

The easiest way to launch Disk Utility is to use Spotlight Search. So press Command + Space and then type Disk Utility. Then press Enter to launch the program.

This will show you all the drives connected to your Mac, as well as the structure of those drives. Just remember that macOS can’t understand certain file formats, such as NTFS, without special third-party software.

Use Caution!

After learning all this information about drive partitions, volumes, and logical drives, there’s one more thing you should be aware of. Messing around with partitions and drive structures can easily destroy your data. The safest time to work with partitions is when your drive is blank anyway, and you perform the initial setup.

While it is possible to create partitions or modify, delete, and resize them on a drive that’s being used, you shouldn’t do it without backing up information that you’re not willing to lose.

Related posts

• Која је разлика између ВПН-а и паметног ДНС-а?

• УСБ 3 у односу на УСБ-Ц: у чему је разлика?

• Тхундерболт 3 против УСБ-Ц: у чему је разлика?

• Која је разлика између фирмвера и софтвера?

• СД картица се не може прочитати? Ево како да то поправите

• Дугме за штампање екрана не ради у оперативном систему Виндовс 10? Како то поправити

• Зашто Нтоскрнл.Еке узрокује висок ЦПУ и како то поправити

• Да ли вам је потребан заштитни зид треће стране на Мац-у и Виндовс-у?

• Како да поправите тастере на Виндовс тастатури који престају да раде

• Дугме за паузу на ИоуТубе-у не нестаје? 6 начина да се поправи

• 10 идеја за решавање проблема када ваш Амазон Фире Стицк не ради

• Како да поправите звук који не ради на вашем лаптопу

• Шта је ДирецтКс и зашто је важан?

• 9 поправки када Ксбок Парти Цхат не ради

• Како да поправите шифру грешке ГеФорце Екпериенце 0к0003

• Шта је грешка недоступне услуге 503 (и како је поправити)

• Како да исправите грешку „Заштита Виндовс ресурса није могла да изврши тражену операцију“

• Како да решите проблеме са кашњењем у Гоогле Стадиа-у

• Да ли да купим или направим рачунар? 10 ствари које треба узети у обзир

• Графички управљачки програм који приказује Мицрософтов основни адаптер за екран? Како то поправити